Urban Exploration u Srbiji - napuštena mesta i sve što bi trebalo da znaš o Urbexu

Urbex dolazi kao skraćenica iz engleskog jezika za urban exploration/exploring i podrazumeva istraživanje napuštenih objekata poput fabrika, vojnih baza, bunkera, katakombi, dvoraca, hotela, sela itd. Karakteriše ga adrenalinski doživljaj, estetika propadanja i fotografija, psihološki momenat zabranjenog i istorija skrivena iza ruševina.

‍

Istorija Urbexa kreće okvirno od 70-80tih godina prošlog veka, a počinje da biva popularno poslednjih decenija sa pojavom društevnih mreža i deljenja lokacija, samim tim jačanja istraživačkog duha Urbexa kao zasebne subkulture, pa čak i viđenje njega kao oblika alternativnog i avanturističkog turizma. Jedan od popularnijih primera je Pripjat - Černobilj u Ukrajini, gde su organizovane vođene ture i ljudi mogu doživeti najveću ekološku katastrofu koja je zadesila svet u sigurnom i kontrolisanom okruženju.

‍

U daljem tekstu ćemo se upoznati sa svim aspektima istraživanja napuštenih mesta i šta bi trebalo da se uzme u obzir ako pojedinac želi da se upušta u ovakav oblik avanture.

‍

1. Da li je urbex legalan u Srbiji?

‍

Da krenemo od najbitnijeg pitanja. Da li je Urbex legalan? Sve zavisi od objekta, ali ne bez dozvole.

‍

Iako objekat deluje napušteno, to ne znači da nema vlasnika. Većina fabrika, hotela i/ili vojnih objekata u Srbiji ima formalnog vlasnika, bilo da je to država ili privatno lice. Ulazak bez dozvole može se smatrati neovlašćenim ulaskom na tuđ posed. Pored pravnog aspekta, postoji i bezbednosni rizik. Nestabilne konstrukcije, polomljeno staklo, stolarija puna rđavih eksera, otvoreni šahtovi, oštećene instalacije čine ovakve lokacije potencijalno opasnim.
‍

Zato je važno naglasiti da Lude Ture ne podstiču nelegalan ulazak na privatne ili zabranjene lokacije. Poštovanje prostora, zakona i sopstvene bezbednosti mora biti iznad adrenalina.

‍

Autentična urbex kultura počiva na jednostavnom pravilu:

“Take nothing but photos, leave nothing but footprints.”

‍

‍

2. Kako bezbedno istraživati napuštene objekte i pripremiti se za ovu vrstu avanture?

‍

Urbex nije klasična šetnja. Ako se upuštaš u istraživanje napuštenih prostora, bezbednost mora biti prioritet. Preporuka je da nikada ne ideš sam/a. Uvek je bolje imati barem jednu osobu uz sebe, kako zbog bezbednosti, tako i zbog procene situacije na terenu. Osnovna oprema tokom posete Urbex-a podrazumeva:

‍

- Obuću sa čvrstim đonom. Ne znaš zaista kakvim terenom hodaš i šta se nalazi pod nogama. Prema tome, jako bitan deo opreme jeste da obuća bude dobra kako bi zaštitila stopalo od stakla, rđavih eksera i slično.
- Rukavice. Urbex objekti su prljavi - činjenica. Nije preporučeno da budeš bez rukavica, a ukoliko ih nemaš u datom trenutku ili nisi u mogućnosti da ih nosiš, imati tečnost za dezinfekciju je bitna stavka.
- Lampu. Uglavnom nema struje, pa je zbog toga poželjno imati svetlo koje će ti omogućiti da se lakše krećeš.
- Napunjen telefon. Kao alternativna lampa, fotografija, za puštanje muzike koja može dočarati vajb, ali i zbog ne-daj-bože-hitnih poziva.
- Osnovnu prvu pomoć. Ne znaš šta sve može da te strefi, to je ujedno i adrenalin i čar urbexa. Međutim, može biti i neprijatnih iznenađenja. Zbog čega je velika preporuka imati je kod sebe.

‍

Mentalna priprema na negativna iznenađenja. Iako je ovaj vid avanture pun adrenalina, neke stvari bi mogle izazvati negativno uzbuđenje. Napuštena mesta su često staništa pasa lutalica, raznih životinja, insekata, zmija, miševa, pacova i slično. Takođe, nije isključeno da su potencijalno i dom beskućnika. Uzevši sve u obzir, svako ko se upušta u ovakav oblik avanture, mora biti svestan i te "mračnije strane" urbexa.

3. Kada je najbezbednije i najbolje istraživati Urbex objekte?

‍

Po našem iskustvo, najviše preporučujemo od novembra do marta, kada nema vegetacije i insekata.

- Vegetacija onemogućava vidljivost terena i prohodnost, što može direktno dovesti do ugrožene bezbednosti pojedinca. Shodno tome je preporučeno u jesenjem i zimskom periodu istraživati napuštena mesta.

- Životinjama, glodarima, a pogotovo insektima je Urbex idealan teren za razmnožavanje, a koji nema higijenski standard. To nije povoljna za čoveka ukoliko dođe do kontakta sa nekom životinjom ili insektima kojima je stanište Urbex objekat. Periodima kada je lepše vreme, posetilac dovodi sebe u veću verovatnoću izloženosti prenosivim bolestima.

‍

Još jedna napomena: Važno je držati se podalje nestabilnih konstrukcija i ne dirati ništa ako baš ne moraš. Ako nešto izgleda rizično, verovatno jeste. Urbex nije dokazivanje hrabrosti, već svesno istraživanje. Avantura jeste deo priče, ali odgovornost je ono što pravi razliku između istraživača i neodgovornog posetioca.

4. Psihologija urbexa - zašto nas privlače napuštena mesta?

‍

Postoji nešto gotovo arhetipsko u našoj potrebi da istražujemo napuštene prostore. Urbex nije samo ulazak u ruševinu, to je susret sa prošlim vremenom.

Napuštena mesta bude radoznalost, osećaj otkrivanja nečeg skrivenog, blagi osećaj zabranjenog i nostalgiju za nečim što je nekada imalo svrhu. Urbex nas podseća da je svaki prostor nekada imao život. Fabrika je imala radnike. Bolnica je imala pacijente. Hotel je imao goste. Kuća je imala porodicu.

‍

Jednom prilikom kada smo istraživali napuštenu fabriku Viskozu u Loznici, sreli smo lokalce koji su tu radili nekada (svojevremeno) i pričali su nam o tom mestu, koliko ljudi je radilo u halama, po kojim smenama, šta su sve imali uključeno i šta su se smatrali "benefitima", koliko brakova i porodica je nastalo usled zajedničkog rada i slično. Sada je taj objekat ruševina, a lokalcima tužno sećanje na prostor koji je vrveo od života.
Možda nas zapravo ne privlače same ruševine, već priče koje su ostale između zidova.

‍

U svetu stalne izgradnje, brzine i digitalnog života, napušteni objekti predstavljaju bunt i tišinu.

5. Urbex fotografija i estetika propadanja

‍

Jedan od razloga zašto je urbex postao globalno popularan jeste fotografija. Propadanje ima posebnu estetiku:

- Oljušteni zidovi
- Svetlost koja prolazi kroz razbijene prozore
- Priroda koja polako preuzima beton
- Simetrija napuštenih hodnika

‍

Urbex fotografija često spaja kontraste: svetlo i tamu, prirodu i industriju, život i propadanje. Ovaj tip fotografije nije samo kadar, već dokument jednog trenutka između prošlosti i sadašnjosti.

6. Urbex u Srbiji – najčešći tipovi lokacija

U Srbiji urbex scena nije institucionalizovana, ali je raznovrsna i rasprostranjena po celoj zemlji. Najčešće lokacije koje istraživači posećuju su:

Industrijski kompleksi - Stare fabrike, skladišta i napušteni proizvodni pogoni širom zemlje. Do sada, najčešći Urbex koji smo radili je Černobilj Loznice - Viskoza Loznica, najveći napušteni industrijski pogon u Srbiji.

Vojni objekti i bunkeri - Podzemni kompleksi sa arhitekturom koja nosi dozu misterije i brutalizma. Veliki broj ovih objekata se nalaze na području Homolja i imali smo priliku da organizujemo avanture koje su posećivale ove objekte - Ježevac i reka Dubočica.
U objekte može da se uđe na sopstvenu odgovornost i vajb je jeziv, ali je osećaj koji upotpunjuje doživljaj tog celog kraja!

Hoteli, odmarališta i dvorci - Simboli nekadašnjeg turizma i rezidencija koji danas stoje u tišini. Za sada, najveći broj njih smo našli u Vojvodini i gde može da se napravi celodnevni roadtrip sa posetom ovih objekata. Ova avantura, ukoliko budeš želeo da ideš sa nama može da ti bude u razmatranju.

Napuštena sela, manastiri i crkve - Prostori gde je vreme stalo. Za sada, ono što smo najčešće obilazili je manastir Lapušnje, napuštene crkve po Vojvodini, a sela u Timočkoj krajini su jedan poseban doživljaj koje su zavučene duboko u šumama ovog kraja.

Zaključak

‍

Urbex u Srbiji je mnogo više od obilaska napuštenih mesta. Urban exploration spaja istoriju, fotografiju, avanturizam i odgovornost u jedno iskustvo koje nas tera da zastanemo i sagledamo prostor drugačije. Bilo da te privlače napuštene fabrike, rezidencije, vojni objekti ili sela, važno je da urbex praktikuješ svesno, bezbedno i uz poštovanje zakona. Jer prava vrednost urban exploration avanture nije u tome da čekiraš lokaciju, već da je razumeš i doživiš.

‍

Srdačno,