Kako pronalazimo lokacije?

Kako pronalazimo i biramo lokacije?

‍

Veruj mi da se i mi sami iznenadimo nekad šta smo pronašli, a kako smo pronašli? Pa, google mape, pogledi sa vrhova planina, kafanske preporuke, opet google mape i ostale GPS aplikacije.

‍

Inspiraciju dosta dobijamo iz satelitskih prikaza i samostalnih istraživanja. Nekad nas lokalac iz random sela uputi na stazu koja vodi do pećine gde se neko jednom izgubio, al' se vratio pametniji. Nekad dok smo na turi na vidikovcu i ugledamo neki interesantan prizor. Nekad samo kucamo reči kao što su kanjoni, prerast, vodopadi, napušteno i pustimo da nas internet vozi.

‍

Uglavnom, ture ne nastaju slučajno. Iza svake stoji danima (nekad i mesecima) razrađivan proces istraživanja, traganja i isprobavanja.

‍

1. Njuškanje po mapi i godišnje doba

‍

Zoomiramo, skrolujemo, tražimo tačke gde se putevi završavaju i divljina počinje. Dakle, proces često počinje za računarom. Koristimo satelitske mape i snimke, pinove ako postoje, društvene mreže, stare planinarske zapise, geografske podatke, blogove, vlogove i forume koje posećuju samo najtvrdokorniji ljubitelji prirode. Tražimo mesta koja su neistražena, vizuelno upečatljiva, prirodno očuvana i ona van glavnih turističkih atrakcija.

‍

Godišnje doba vrši veliki uticaj na istraživanje terena i formiranje ture. Leto je period kada smo na rekama, dok je zima više predviđena da idemo duboko u šume i osvajamo vrhove planina. Zimi su temperature niže i vegetacije skoro pa nema, zbog čeka nam omogućava da se krećemo terenima po kojima ne bismo mogli leti. Samim tim, istraživanje terena i organizacija turica je dosta opširnija i raznovrsnija zimi, što znači da možemo da kombinujemo reke zajedno sa osvajanjem vrhova i istraživanjem šuma.

‍

2. Lokalna znanja

‍

Ništa ne može da zameni informacije koje dobijemo direktno od ljudi koji žive u krajevima u koje odlazimo. Često stupamo u kontakt sa lokalnim organizacijama, vodičima, meštanima i planinarima i iz njihovih priča dobijemo zanimljive predloge i savete. Tu se kriju informacije koje nisu ni na jednoj mapi niti na internetu - gde su napušteni objekti za urbex, skriveni vodopadi, izvori, pećine i šta još!

‍

3. Terenska provera

‍

Nijedna lokacija ne može da prođe bez prethodnog istraživanja. Svaku stazu prelazimo peške, beležimo sve što je važno: dužinu, zahtevnost, sigurnosne aspekte, ali i vajb koju nosi. Važno nam je da to nije samo „lepa šetnja“ već i doživljaj koji se pamti. Dakle, sedamo u kola, doručkujemo u pekari gde ima najbolji burek u kraju i krećemo u istraživanje i proveru lokacije! Nekad nas dočeka raj, nekad minsko polje (ne bukvalno, nadamo se). Ali svaki put se vratimo sa pričom više i znanjem o tom mestu.

4. Tajna pravila (koja sad više nisu tajna)

‍

- Ako na mapi piše „Zmajeva rupa“ – idemo.

- Ako selo nema ime, tamo je poziv.

- Ako pronađemo neku livadu na vrhu planine, možda će tamo biti idealan piknik.

- Ako neko iz ekipe kaže: “E, imam osećaj da ovde ima nešto...” – pratimo taj osećaj.

‍

5. Izazovi

‍

Nekad ni sami lokalci ne znaju za štek koji ćemo posetiti.
Ono sa čim smo se susretali tokom ovih godina je da nam lokalci daju pogrešnu informaciju, u vidu neprohodnosti terena ili da tamo gde idemo "nema ništa". Oni ne znaju kakva smo mi grupa i koliko smo spremni da zalazimo duboko, a vođeni prvenstveno svojim iskustvom ili najboljom namerom su sigurno smatrali da bi bilo bolje da nam kažu šta oni misle.
Prema tome, sve informacije proveravamo dva puta i uzimamo u obzir od koga dolaze informacije.

Nekad ne postoji put ili su putevi veoma loši.
‍To je realnost sa kojom se redovno susrećemo i pitanjem "kakav je put do tamo". Ono što je dobra stvar, što se od kad smo počeli, pa do sad dosta puteva izgradilo i rekonstruisalo. To je daleko od idealnog, ali čekamo period kada će biti više boljih puteva kako bismo imali pristup većoj divljini nego sad.
‍

Reke presušuju.

Vrućine isušuju ne samo čoveka, već i čitav eko-sistem. Mahom nam se dešava da već kroz par nedelja može doći do apsolutne suše, što opet dovodi do promene plana turice. Ovo ima još jedan zabrinjavajući i tužan aspekat, što ćemo vremenom ako bude ovako nastavilo, ostati bez reka i potencijalno najbazičnije egzistencijalne potrebe će nam biti ugrožene.

‍

Nekad je prevruće.
Vrućina nam je često remetila (i remeti) planove. Ono što predstavlja pravu težinu, što nagle promene temperature koje doživljavamo poslednjih godina sa prelaza zime na leto, negativno utiču na ljude, pa je samim tim promena plana i postojanje Plana B,C,D uvek slučaj. Jedna od posledica je uticaj na kondicionu težinu i nivo spretnosti, što znači da će tura postati zahtevnija kako fizički tako i sa aspekta spretnosti, jer će potencijalno morati da se menja smer, ruta, pa čak i predeo na koji idemo.

Zaključak

‍

Na kraju dana, biramo lokacije koje nas same pokrenu i koje nam bude entuzijazam. One koje nas nateraju da zastanemo, udahnemo i kažemo „Ovde treba da dovedemo turaše.“

Zato, kad pođeš s nama znaj da si na mestu koje nije slučajno izabrano. To je tačka na mapi koju smo tražili dugo i sada je spremna da je podelimo s tobom.

‍

‍

Srdačno,

Đole